Radenska ♥♥♥

Radenska ♥♥♥ i moj treci polumaraton

15.5.2014
Kao i obično svaka noc pred takmičenje je jako kratka. Moje uzbudjenje je jos jednom prouzrokovalo da kasno legrem u krevet i da ne mogu dugo da zaspim. Budna sam bila i pre sata, bez obzira na sve bila sam dobro raspoložena.

Za doručak samo vec proverene stvari i ne samo za doručak,nista novo ne isprobavati na dan trke,bolje obuti iscepane čarape nego nove koje će izazvati žuljeve.Jedna polovina zemičke sa namazom od jaja,druga polovina sa puterom i sirom.Druga zemčika sa medom,kafa i čaj od sipka,domaćeg od mame.
Jako bitan momenat pred trku je odlazaku toalet koji je tog jutra funcionisao bez problema,znači jos jedna briga manje.

Vremenske prilike nisu bile naj povoljnije .Prohladno vreme,6 C,kiša koja je neprestalno padala celu noć i dalje pada,što mi je malo otežalo izabir odeće zu trku.šta obući da ti ne bude hladno ali isto tako ne natrontati se. Kišna jakna ili ne? Naj više mrzim kad moram u toku tračnja da se skidan i jos da nosim po rukama ili vezujem oko- struka odeću koja mi nije potrebna.Kakčet u svakom slucaju.Spakovala sam sve kombinacije,zu toplo i hladno vreme i šta cu obući odluciću neposredno pred trku,mozda u Radencima sija sunce?

Od Graza do Radenske je nekih 90 -tak km. U 6.00 sam otilša po svoju prijateljicu Doru,mog running body-ja.Kolima smo se uputile ka Sloveniji.Na putu je kiša padala jos jače,što nas je pomalo zabrinjavalo jer dva sata tčranja po pljusku ne predstavlja nikome veliko zadovoljstvo.Ali u svakom slučaju je kiša bolja nego sunce i 30 C.

Za malo više od sat vremena smo stignle u Radensku, gde su uveliko tekle pripreme zu trku. Bez problema sam našla parking mesto je jer od samog ulaska u grad postojao dobro obeležen putokaz za parking za maratonske goste. Brzo smo našle sator organizatora gde smo uzele svoje startne pakete i nadale se da ce kiša prestati da pada.
Pošto smo imale dovoljno vremena u hotelu smo popile kafu ,prošetale se po štandova sa sportskom opremom i na kraju otilše da se presvučemo.

Ja sam se odlučila zu ¾ helanke i funkcionalnu majicu sa dugim rukavima, i preko nje sam obukla majcu bez rukava koju sam dobila u starnom paketu i kratke čarape.Na kraju se ispostavilo da je odabir garderobe bio odličan.Pri trčanju mi je bilo prijatno,dugi rukavi koji so me štitili od kiše a majica bez rukava mi je čuvala ledja od hladnoće i nije mi bilo toplo.

Trkači su dobili balone u obliku srca koje smo neposledno pre starta pustili da lete ka nebu.Prizor je bio divan.Start i kiša prestaje da pada.

.
Potrebno mi je bilo par minuta da moje telo postigne radnu temperaturu i da se toplota proširi po celom telu i da trčanje predstavlja pravo zadovoljtvo. Gledaoci pozdravaju sve učesnike trke, .Deca pruzaju ruke i udaraju petice.Vlada predivna atmosfera.Predeo je ravan i podseća na Vojovodinu.Prizemne kuće ,sve u jednom redu i ispred njih sede starije zene koje stidljivo tapšu i mašu.

Naš tempo je imala sam utisak brzi nego inače ali mi nije bilo tesko da odzavam.Prve kapljice znoja zure niz lice.
10 km trke uzimam prvi gel gledam na sat i ne mogu da verujem 49 minut.Do tada je mojih naj brzih 10 km bilo 57 minuta. Oduševljenje me obliva ali u isto vreme strah da neću moći da zavrsim trku ako nastavim ovim tempom.Dora je malo ispred mene i ona je iznenadjena našim prolaznim vremenom.

Priključuje sam sam jeden trkač, Slovenac sa kojim sam pričala par minuta o trci i trkama,Radencima i kako je lepo trčanje.Nas tempo mu je bio spor pa nas je napustio.
Kilometar 12 počinje ponovo jaka kiša,koja mi je uradala po licu,bare na putu su postale jos dublje i moje Adidas Supernova Glide 6 su bile sve teže i teže.Osecaj je dobar je patike dobro prijanjanu na asfalt i ne klizaju se ,jedino su napred ma prstima malo propustile vodu i prsti su mi vlažni.Sve to mi uopste ne smeta ,skoncentrisana sam na sebe i pokusavam da odrižm svoj ritam,cak sta vise prija mi osveženje.Uzimam na stanici vodu i dve kriske pomorandze.Neposledno posle trke mi je otpao mi je nokat na drugom nožnom prstu sto je bila predpostavljam posledica kise i mokrih carapa.

Kilometar 15 osećam bol u desnom kolenu ,čak i Dora koja je trčala par koraka iza mene primetila da nešto nije u redu… kad sam jos rekle da mi u kolenu nesto žiga ,nije me pitala šta? ,kako? presla na odmah strategiju motivacije tako što me je obavestila da nam je ostalo samo još ¼ ukupne dužine trke i da udahnem par puta jako duboko od kolena i predložila da uzmem jos jeden gel,što sam i uradila i na okrepnoj stanici sam dopunila svoju flašu vode ,ne volim da pijem iz caša dok trcim ,sva se ispolivam zato nosim svoju 033 ml flašicu i onda pijem po potrebi i koji gutljaj izmedju stanica.

Kod kilometra 17 prestaje da pada kiša i sunce se probija kroz oblake.Ja se osećam kao mašina.Noge su se same pokretale .Misli svakodnevnice su bile daleko od mene.Bol u kolenu nisam više oseaćla,imala sam osećaj da letim. Cula sam samo svoje korake,trap,trap ,trap. Za mene je u tom momentu bila tu samo trka i ja.Osetila sam kako se moje zivotne baterije pune ,osetila sam zadovoljtvo, sreću. Moje telo i duh su bili jedno,potpuna harmonija je vladala izmedju mog disanja,srcanih otkucaja ,koraka.Oseaćaj u kom sam bila potpuno opustena.O to je taj takozvani Flow ,prepoznala sam ga ,taj nezaboravni osećaj.
Odjednom sam se nasla na 20 kilometru,samo jos jeden kilometar do kraja trke. Kako to?ne razumem,gde su nestali kilometri 18,19?Kilometri koji so uglavnom naj du,kad nage postaju tekše i kad ne mogu da upravljam njima.Ovaj pozitivan osecaj mi je dao toliko energije da nisam primetila kako kilomerti prolaze?!

Dora i ja so videle da mozemo naše naj bolje vreme da istrčimo i moje vreme iz Beča od pre meseca dana od 2 sata i 9 minuta da prestignemo i da postignemo lične rekorde.
Pojačale so tempo i tako istrčale u Radencima nase najbolje prolazno vreme na polu maratonu 2:06:15.

Kada sam presla preko ciljne linije bila sam preplavljena emocijama.Kao da je neko na meni pritisnuo prekidač zu smejanje.Osećaj je bilo neverovatan,tesko ga je opisati.Iscpljena ,bez daha, presrećna.Jedan od lepsih momenata u mom zivotu. Moje telo je produkovalo neverovatno puno hormonal sreće -Endorphina
 

 

 

 

Tuširanje u vojnickim kamionima,jedno nezaboravno iskustvo..Znoj se sliva i posle tuišranja .Motoru je potrebno jos dosta vremena da se spusti na normalnu temperaturu i ohladi se.Posle tuširanja obavezno obuvam CEP kompresivne carape,jos uvek se nisam usudila da trcim trke u njima je se uvek bojim da ce mi biti jako toplo, a to naj više mrzim ,zbog toga ih nosim posle trke za regeneraciju mišica,čak posle trka i spavam u njima i to mi jako prija.

Na jednoj od stranica za sport  Trcanje  pise da ne postoji putovanje ili odmor sa koga ćete se vratiti srećni kao kada se kući vratite sa medaljom. Maratonski turizam je odmor koji ćete sebi priuštiti bez griže savesti.To je stvarno tacno :)

Sledeca dva dana nisam mogle da se pomerim,boleo me je svaki mišić pojedinacno i odna dobijem poruku na telefonu:„Cestitam ,ne sekiraj se bol prolazi a ponos ostaje“Jeste tako je,moje samopostovanje poraslo do neba.Bol je prestao za par dana a ja sam jos uvek ponosna na sebe.

Pravo zadovoljtvo je doslo nekoliko dana kasnije kada sam iz reakcija kolega i prijatelja zakljucila da sam stvarno postigla nesto vredno panžje i priznanja.

Radenska me je sa šarmom okolnih mestasca kroz koje smo trčali totalno očarala i sigurno zu ponovo tamo trčati .

Pravo zadovoljtvo je doslo nekoliko dana kasnije kada sam iz reakcija kolega i prijatelja zakljucila da sam stvarno postigla nesto vredno panžje i priznanja.

Radenska me je sa šarmom okolnih mestasca kroz koje smo trčali totalno očarala i sigurno zu ponovo tamo trčati .